День настал!
Она —
У щита!
У столпа!
Как овечка
Перед
Закланием!
Пред ликом,
Безжалостной
Вечности, —
Ждет
Неизбежного
Наказания!…
…Невидящим
Взглядом
Глядит
На песок:
«Это всё?!
Неужели?!
Так
Быстро?!
Так
Рано?!
Так —
Всё?!!
(Из-за
Пустячного,
В общем,
Обмана?).
…До обидного
Мало
Было
Всего!!!!!!!!!»
…..........Вот
Разгневанный
Муж!
…Рубеж
Для метания!
…Нет
Надежд —
На Прощение! —
За Покаяние!
.............Барабан.
Тишина.
Замер зал
В ожидании!
И, привычно,
Зажмурил
Глаза!
.............Жена —
Неподвижна!…
И кру……..
И кружится
Зал!
И не ве…,…..
И не вертится
Больше
Земля!…
…..........А в Смерть,
Все же,
Как- то
Не верится! —
Добрым
МОлодцам!
Красным
ДЕвицам! —
Пока живы! —
В Плохое —
Не верится!!!!!!!!!!!!!