Buch lesen: «Nacionalna ideja, seoba naroda i „prirodno pravo” covjeka», Seite 5

Po nasem misljenju, odgovor je sasvim ocigledan. Ranije je,i po rimskom pravu, migrant < dobijao pravo da zivi kao dio druge etnicke grupe, pod uslovom da on i njegov rad budu korisni drustvu. I, sto je jos vaznije, on se, zajedno sa autohtoncima, obavezao da ce se pridrzavati zakona, biti odan svojoj novoj otadzbini i pokoravati se vlastima. Naravno, drzava mu je obezbedila sigurnost, nepovredivost imovine i medicinsku negu, ali ni na koji nacin nije bila duzna da ga izdrzava о svom trosku ako je migrant hteo da besposlici. Rim je prisustvo „prirodnog zakona‘; povezivao ne sa ,,covekom“ uopste, vec iskljucivo sa osobom koja sluzi drustvu. I to ne jednog dana kasnije, vec „ovde i sada“.

Danas se naglasak znacajno pomjerio u stranu. I mnogi fundamentalni koncepti su izopceni.

Sama sloboda se vise ne dozivljava kao politicka ili pravna kategorija, vec kao ekonomska. Kako drustvo sve vise postaje cak ni sekularno, vec ateisticko, ideja potrosnje sve vise trijumfuje kao kriterijum slobode. Sam covek, izgubivsi svoj duhovni poziv, poceo je da se dozivljava u javnosti kao subjekt potrosnje, koju ima samo prava, ali ne i obaveze, samodovoljna u svom egoizmu, licnost sposobna da zivi van drustva i interesa nacije.

Ovaj izuzetno negativan i opasan trend pogada sve – i migrante i autohtone. Ali do sada, generalno gledano, vjekovne tradicije i sam nacin zivota evropskih naroda, zapravo, zbog zdravog konzervativizma, stoje na putu ukorenjenja ovog veoma opasnog trenda. Dakle, danasnji Evropljanin i dalje zivi u svesti da su njegova prava proizvod drustvenih duznosti.

Budimo iskreni: ova ogranicenja danas cesto ne vaze za migrante. Stoje, generalno, sasvim razumljivo: u zemlju svog novog stanista stizu u stabilnim drustvenim grupama, sa svojom hijerarhijom, obicajima, zakonom, tradicijom, etickim standardima, pa cak i neformalnim sudom, po pravilu, ne zamarajuci se zelja da postanu punokrvni gradani svoje nove domovine. I zato, voljno ili nevoljno. krecu putem konzumerizma, potpuno nespremni da bilo sta zrtvuju u ime svog dobra. Oni su potrosaci u najgorem smislu te rijeci. Svi su im duzni sve, a oni nikome nista!

Naravno, ne mogu se zanemariti druge cinjenice: na primjer, doktrina о „zlatnoj milijardi“, koja ih jaca u ovoj sebicnosti. „Ne daju mi dobrovoljno beneficije, svrstavaju me kao gradanina drugog reda? Onda cu licno uzeti ove beneficije, silom ili lukavstvom – nema veze!” Ovakva razmisljanja ocigledno dolaze na um savremenih migranata. Svojevremeno su mnoge razvijene zemlje krenule putem izgradnje socijalne drzave upravo zbog monstruozne disproporcije u primanju materijalnih davanja, smatrajuci da je najbolje da deo viska prihoda povuku iz najprosperitetnijeg dela stanovnistva i obezbede socijalno minimum za najsiromasnije.

Ocigledno, danas se ova praksa mora preneti na planetarne razmere, inace ce kriza о kojoj govorimo biti nepremostiva.

Poznati naucnik I.R. Safarevic (1923-2017) je о tome napisao: „Stanovnistvo Sjedinjenih Drzava cini 5,6% svetske populacije, oni koriste 40% svih prirodnih resursa i izbacuju 70% otpada koji truje zivotnu sredinu. Sjedinjene Drzave postoje na racun drugih – na racun nas i nasih potomaka, ugrozavajuci samo njihovo postojanje." Gdje je tu pravda?!

Danas smo svjedoci ociglednog disbalansa, usled cega mnoge razvijene nacije zive od konzumiranja minerala iskopanih „na periferiji covecanstva“, ostavljajuci vlasnicima rudnih resursa samo unistenu ekologiju, bolesti i siromastvo. Sasvim je razumljivo sa njihove strane da zele da isprave ovu situaciju sopstvenim sredstvima.

Ali ipak, po nasem misljenju, najvecu opasnost nose ne ove okolnosti, vec opsta ideologija koja dominira danas, koja ubija duhovnu prirodu u coveku u ime materijalne potrosnje. Naravno. ne pokusavamo da prosirimo ovu neprijatnu procenu na sve migrante. Ali sami trendovi, koji su danas zauzeli dominantnu poziciju u evropskoj ideologiji, guraju migrante ka ovom ishodu i korumpiraju ih. Budimo iskreni: svako nereligiozno drustvo koje je smatralo za sebe mogucim da izgradi zivot bez obzira na apsolutne eticke imperative date od Boga, koje je skepticno sumnjalo u samu prirodu najvisih moralnih vrednosti i opijeno je idejom materijalnog, koje nije u stanju da stvori nista drugo.

Da li je cudo da u slucajevima kada takve pojave poprimaju siroka obelezja, nacionalna drustva koja su bila podvrgnuta migracionoj invaziji prvo padaju u krizu, a zatim se postepeno urusavaju?! Zaista, u uslovima drustva „slobodnog” od Boga i visih moralnih vrednosti, migracija uvek rada parazitsku licnost koja zivi na racun drugih i unistava vekovima staru kulturu koja mu je tuda. A, s druge strane, autohtoni nacionalista koji odbacuje migrante ne u ime ocuvanja nacionalne kulturne bastine, vec iskljucivo radi obezbjedivanja svog monopola na potrosnju istih materijalnih dobara koje obezbeduje drzava.